Šipurak, dren, glog i trnjina – naše biljke koje ne smemo zaboraviti
Nemam ništa protiv kinoe, avokada i čija semenki, ali… 🥑
Sigurno ste primetili koliko su poslednjih godina postale popularne čija semenke, kinoa, avokado i mnoge druge namirnice koje stižu sa drugih kontinenata. I nemam ništa protiv njih. Zdrave su i hranljive. Ali…
Ako pratite moj dnevnik, ovo „ali“ vam je verovatno poznato. Nedavno sam pisala da nemam ništa protiv lama i kapibara, ali da naša deca prvo treba da upoznaju morku, ćurku, ambar i tor. Pre toga sam se pitala jesmo li zaboravili kako izgleda naše selo, kada mnoga deca misle da su crvena štala i silosi slika srpskog sela. Danas je red na ono što nam raste pored puta. 🍂
Lako prihvatamo tuđe, a zaboravljamo svoje
Dok tako lako prihvatamo tuđe, uvozne namirnice, polako zaboravljamo ono što je naše. A naše raste pored puta, na obodu njive ili ispred kuće.
Šipurak, dren, glog i trnjina su samonikle, autohtone biljke koje na ovom tlu rastu vekovima. Niko ih ne seje, rastu same od sebe. Besplatne su, pune vitamina i dragocene za naše zdravlje.
„Zdrav kao dren“ nije slučajna izreka
Naši preci su ih koristili u svojoj ishrani i tako gradili imunitet i obogaćivali svoju trpezu. Nije slučajno nastala izreka „Zdrav kao dren“. 🌿
Šipurak, dren, glog i trnjina bogati su vitaminima, mineralima i antioksidansima koji doprinose jačanju imuniteta i pomažu očuvanju zdravlja.
Od njih su naše bake kuvale čajeve, pravile pekmeze, sokove i slatko, a mogu se koristiti i za ukusne džemove i kompote. Ove biljke su hranile i čuvale generacije pre nas.
Ako ih mi ne poznajemo, kako će ih znati naša deca?
Ipak, danas mnogi odrasli ne umeju da ih prepoznaju, niti ih koriste. A ako ih mi ne prepoznajemo, kako će ih znati naša deca?
U objavi o domaćim životinjama napisala sam da nam se ne piše dobro dokle god deca ne znaju šta su ambar, tor, morka ili ćurka. Isto važi i za plodove: sve dok ne znamo šta su šipurak, dren, glog ili trnjina, ne piše nam se dobro.
Zato ih ne smemo zaboraviti. 🍂 Upoznajmo ih napolju, sa kesicom ili kanticom u ruci, pored žbuna punog trnjina, baš kao deca na fotografijama ispod. Kao što sam već pisala, jesen je i traganje za trnjinama, lešnicima i glogom, jer svaki novi plod je nova radost.
Poštujemo tuđu hranu, ali ne zaboravljamo naše domaće
Važno je da od zaborava sačuvamo dragocene vrste biljaka koje na našem tlu rastu vekovima i koje su hranile generacije pre nas. Poštujemo tuđu hranu, ali ne zaboravljamo ni naše domaće! 🫶🏼
Na mojim čitalačkim radionicama deca od suvog lišća, zrna kukuruza, šipurka i gloga prave svoje jesenje ramove.
Šumski plodovi u knjizi „Jesen na našem selu“
Zato sam ove divlje plodove opisala u knjizi „Jesen na našem selu“. Kroz zanimljivu priču „Šumski plodovi“ deca prvo uče da ih prepoznaju, a onda i zašto su nam korisni. Na dnu strane nacrtani su dren, trnjine, glog, lešnik i kesten, a na susednoj deca uče koje su pečurke jestive, a koje otrovne. 📚
Ako želite da knjigu prvo prelistate, pogledajte objavu Listamo knjigu „Jesen na našem selu“.
Detaljnije o plodovima jeseni možete čitati zajedno sa decom u knjizi „Jesen na našem selu“. Dostupna je pojedinačno ili u nekom od kompleta. 🍂
Da li vi koristite neke od ovih biljaka u svojoj ishrani? 🤗
← Nazad na Dnevnik
