Jesmo li zaboravili kako izgleda naše selo?
Verujem da ste do sada primetili da se slika američke farme toliko proširila u našoj zemlji da mnoga deca misle da naše selo tako izgleda.
Crvena štala, crno-bele krave, vetrenjače, silosi, kamioneti, lame i druga obeležja američke farme nisu slika srpskog sela. Nažalost, zbog njihove široke zastupljenosti u medijima i sadržajima koje deca svakodnevno gledaju, mnogi odrastaju u zabludi i neznanju.
U knjižarama se nalaze desetine prevedenih knjiga sa prepoznatljivom crvenom štalom i životinjama tipičnim za američko ili britansko podneblje, koje stvaraju pogrešnu sliku životu o selu.
Zato danas imamo generacije koja ne znaju šta su ambar, tor i magaza, niti umeju da imenuju mnoge vrste domaćih životinja koje se gaje kod nas. To samo po sebi možda ne bi bio problem da ne živimo u Srbiji, zemlji čija je privreda vekovima počiva na poljoprivredi i selu.
Upravo zato vas svaka moja knjiga vodi korak bliže upoznavanju života na seoskom imanju u Srbiji. Ne smemo dozvoliti da naši najmlađi odrastaju ne poznajući osnovne stvari o kolevci iz koje smo svi potekli – selu. 🏡
Selo nam polako nestaje
Selo nam polako nestaje, a o tome se ne govori mnogo. Najmlađe generacije sve manje
poznaju osnovne stvari o životu na selu — o proizvodnji hrane, zemlji, životinjama i
svemu onome što je vekovima bilo deo našeg svakodnevnog života.
A upravo to selo nas i danas hrani.
Zašto mi je ovo lično važno
Imala sam sreću da odrastam upravo na seoskom imanju. Bila sam deo svakodnevnih seoskih
radova, proizvodnje hrane, brige o životinjama, ali i deo naše najlepše tradicije i
običaja.
I upravo zato danas osećam veliku potrebu da sve ono što sam imala priliku da živim i
upoznam približim i najmlađima. Jer srpska sela se gase i nestaju, a sa njima polako
nestaje i veliki deo našeg kulturnog nasleđa, tradicije i načina života.
Zato su nastale moje autorske knjige.
U njima nema crvene štale ni silosa. Selo je naslikano onako kako zaista izgleda i kako
sam ga živela: vajati i čardak, tor i ambar, njive i voćnjaci, domaće životinje koje
gajimo kod nas. Junaci prolaze kroz pravu seosku godinu — berbu kukuruza i pripremu
zimnice, žetvu, radove u bašti, čuvanje stada, sakupljanje lekovitog bilja — i kroz naše
običaje, od krsne slave i Božića do Vaskrsa i seoskog vašara. Ilustracije su rađene po
stvarnim prizorima sa imanja, a ne po tuđim predlošcima.
- Jedan dan na seoskom imanju — dan na imanju sa baka
Verom, od svanuća do predvečerja; dobitnik nagrade „Dositejevo pero“ - Zima na našem selu — prvi sneg, pletenje sa prabakom, Nova
godina i Božić - Proleće na našem selu — buđenje prirode, radovi u bašti i
na njivi, mladunci i Vaskrs - Leto na našem selu — žetva, kupanje u reci, lekovito bilje i
seoski vašar - Jesen na našem selu — berba kukuruza, zimnica i krsna slava
- Tajna stare slike — Milica se vraća u prošlost, u selo bez
struje, i otkriva kako se nekada živelo i radilo
Reči koje deca treba da znaju
Ako želite da vaše dete upozna život na selu, poklonite mu knjige koje će ga tome zaista
i naučiti. Ne o američkoj farmi — već o seoskom imanju u Srbiji.
Knjige u kojima će čitati o čardaku, magazi, toru, ječmu, njivi, hajdučkoj travi, krsnoj
slavi, Božiću, doratima i vrancima i o kravi Šarulji. O našem najvrednijem što imamo!
Zato birajte knjige koje deci približavaju ono što je naše. Odaberite svoj primerak knjige
ili neki od dostupnih kompleta.
← Nazad na Dnevnik
