Kako nas miris domaćeg hleba vraća u detinjstvo
Kažu da je miris najjači čuvar uspomena. Dovoljan je jedan dašak da nas vrati u trenutak kada smo ga prvi put osetili.
Tako je i sa mirisom hleba. 🍞
Miris mamine kuhinje
I zaista, dovoljno je da negde zamiriše topao hleb, pa da nam se u trenu vrati slika mamine kuhinje, šporeta i nestrpljenja dok čekamo da se hleb ohladi.
Nekada se hleb mesio u gotovo svakoj kući. Kuhinja bi se ispunila najlepšim mirisom, a mi smo nestrpljivo čekali da izađe iz rerne ili furune da dobijemo prvo, još toplo parče.
Ne sećamo se samo njegovog mirisa i ukusa. Sećamo se maminih ruku umazanih brašnom, krpe prebačene preko tepsije i onog blaženstva dok nam se zlatna korica topi u ustima. Sve to stane u jedan zalogaj. ❤️
Hleb koji se mesio svakog dana
Hleb se vekovima mesio u svakoj seoskoj kući. Naše bake i prabake mesile su ga gotovo svakog dana. Nije se pitalo da li će se mesiti, to se podrazumevalo.
Danas nije baš tako. Pekare su na svakom ćošku i hleb se mnogo češće kupuje. Možda baš zato taj domaći ukus i miris, koji nas vekovima okuplja oko trpeze, ima posebno mesto u našim srcima.
Hleb se lomio, a ne sekao
Prema hlebu se oduvek odnosilo s poštovanjem. Obično se nije sekao, nego lomio. Ljubio se kad padne na zemlju, njime se dočekivao gost, a za slavu i Božić mesio se s posebnom pažnjom. Oko njega se okupljala cela porodica. O tome kako se slave obeležavaju na selu pisala sam i u postu Slave u jesen. 🕯️
Zašto nas i danas toliko greje
Zato nas miris toplog hleba i danas toliko greje. U njemu su naše detinjstvo, naši preci i osećaj da smo kod kuće, na sigurnom.
Verujem da je tako jer su naše majke i bake u svako parče utkale ljubav prema porodici i domu. 🏡
Zamesimo hleb sa decom
Taj osećaj možemo da prenesemo i našoj deci. Najlepše je kad ruke same osete testo, kad zamesimo zajedno i sačekamo da naraste i zamiriše. 🫶🏼
Domaća pogača u knjizi „Zima na našem selu“
Ono što su naše bake radile svakog dana, naša deca danas retko vide. Zato sam taj trenutak sačuvala u knjizi „Zima na našem selu“, da ga deca upoznaju i da nas, kao nekada, okupi oko stola.
Kako su naše bake nekada mesile domaću pogaču, otkrijte zajedno sa svojom decom u knjizi „Zima na našem selu“. Pročitajte im tu priču, a onda ih pozovite u kuhinju da zamesite hleb zajedno. Stvarajmo najlepše uspomene! 📚
A sada vi meni recite: kada ste poslednji put jeli domaći hleb koji je neko ispekao za vas? 🥹
← Nazad na Dnevnik
